Deina ispovijest, Katarina dolazi…
''Draga moja Mia. Ne znaš ti ni po priče. Ja sam došla sad da ti sve ispričam i da ti prestaneš sumnjati u moju dobru volju.''
''Dobru volju? Po tvojoj mlitavoj faci čovjek bi prvo pomislio da ideš na strijeljanje.''
''Ah…nemam ti ja tone make-upa kao ti i ona tvoj lijepa rodica da prekrijem nesretne crte lica.''
''Pusti sad Katarinu. Do vraga, Dea…nije ti ona kriva za tvoje nesretne ljubavi.''
''Ok, nije ona. No, prijeđimo na ono bitno. Nemam cijeli dan za gubljenje.''
Dea i Mia stajale su jedna nasuprot drugoj. Mia je na nogama i stoji nasred svoje ušminkane sobe, a Dea sjedi na Miinom krevetu s prekriženim rukama na prsima i mrzovoljnog izraza lica.
''Pretpostavljam da ćeš mi pojasniti što hoćeš od mene, Dea.''
''O, da. Došla sam ovdje da ti prepričam sva zlodjela tvoje mame''
Mia začuđeno pogleda Deu ništa ne govoreći, a zatim Dea prekine neugodnu tišinu.
''Što me gledaš tako? Znam, svi vi mislite da su vam mame svetice, ali, gle čuda! Nisu.''
Mia napokon progovori s nevjericom u glasu: ''Ma o kojim ti zlodjelima pričaš? Jesi li me opet došla ucjenjivati zbog one gluposti…jesi li…ti…NORMALNA?!''
Izgubila je živce. Uvijek staložena i skulirana Mia je izgubila živce. Sada više ne stoji na mjestu, sada kruži oko neke nevidljive točke na zelenom tepihu.
''Ma, smiri se. Neću te ucjenjivati ako tvoja mama prizna.''
''Nema ona što priznati, Dea!!!'' Sad se Mia zarumenila od bijesa…da je u kakvom crtiću sad bi joj vjerojatno para izlazila iz ušiju. Dea se nije dala:
''Znači, onu večer kada je Gospođica- Miina- Mama zatukla moju mater s onom bocom šampanjca…što je gurnula mog tatu niz onu liticu…onu večer kada je bila dovoljno ljubomorna i bijesna da ubije…TU VEČER TREBA ZABORAVITI?!''
''Nisam rekla da treba zaboraviti, ali svi smo mi nevini dok nam se ne dokaže krivnja!''
''A što ako sam ja našla dokaze?''
''Ma, ne seri, droljo pjegasta!''
''Kako mooolim?'' Dea se sada ustala i prišla Mii.
''Da ti prepričam sve ispočetka, to hoćeš, je li? Da osvježimo pamćenje senilnoj plavušici?''
''Ma, hajde, reci što imaš za reći.''
I tako Dea počne opisivati taj nesretan događaj koji je obilježio njen život zauvijek:
''Bila je to topla jesenska večer… Moja mama i moja tata vozili su se doma nakon večere kod nekih prijatelja. Malo su se…napili…znaš kako je….bili su još mladi i nestašni iako su bili u braku…u autu, na stražnjem sjedalu imali su bocu šampanjca…neki jeftini…ali dovoljno koban da ga tvoja mama iskoristi za ubojstvo. I tako oni se voze pa zastanu jer se mome tati…hm…pišalo. I oni stali tamo u nekoj pripizdini…moj tata iziđe iz auta i ode do najbližeg grmića…iako u blizini nije bilo nikog tko bi ga vidio…barem su tako mislili…ispostavilo se da ih je tvoja mama slijedila…kao tatina bivša ljubavnica bila je ljuta i odlučila je mojoj mami oduzeti život…znaš, ono, kao u sapunicama. Dođe ona do moje mame, malo se porječkaju…i onda tvoja mater ugleda staklenu bocu i odluči ju iskoristi kao svoje hladno oružje.''
''Ja još ne vjerujem u to.'' reče Mia.
''Mia, znam da je teško ali svaka istina boli, zar ne? Pusti me da nastavim…moj otac shvati što se upravo dogodilo…pokuša uhvatiti i obuzdati tvoju mamu…ali on je bio pijan…znaš kako je…ljulja ga…manta ga…u blizini neka litica…nizbrdica…ma što ja znam i tako tvoja mama se riješi i njega.''
''Jasno mi je…ali nema nikakvih dokaza, to si mi rekla još prije četiri godine.''
''Mia, Mia…plavušo moja…da nema nekih naznaka kako bih ja onda znala da je tvoja mama počinila ta ubojstva? Nije teško zbrojiti dva i dva.''
* * *
Plavooka curka u ružičastoj haljinici i s ružičastim rajfom u plavoj kovrčavoj kosi ostavljala je dojam plavuše s Harvarda. Vedrog izraza lica i pomalo umišljenog hoda izgleda poprilično samodopadno…to je Katarina, Miina rodica iz Londona.
Kuc, kuc. Katarina pokuca na vrata Miinog stana. Vrata joj je otvorila Miina mama, gospođa Mirjana.
''Katarina! Napokon tu…pa, trebala si stići još jutros. No, no…uđi. Mia je gore u sobi s onom čudakinjom Deom.''
''Ah, Dea…idem se gore javiti svojoj Mii!''
Prizor koji je Katarina ugledala nije bio nimalo gostoljubiv, ali Mia je brzo reagirala:
''Katy Bitch!
Napokon! Oh, oprosti, ovo je…pretpostavljam da znaš, Dea.''''Da…Dea…tko bi nju zaboravio? Opet te gnjavi, je li? Da je ja pretučem za tebe ili?''
''Da, ti bi se tukla…došla si u nezgodan trenutak…hmm…sad će Dea otići pa…''
''Ne idem ja nigdje.''
* * *
Silvia i Marko. Novi ljubavni par se vraća svojim kućama.
''Nazvat ću te, pa ćemo se dogovorit za Borata.''reče Marko.
''Aha…super.''
''Onda, do sutra…''
''Samo da te pitam…Miina reakcija? Mislim…je li jako ljuta?''znatiželjno upita Silvia.
''Ma, proći će ju…nije ona takva, mislim…''
''Da, bit će sve u redu.''
''U redu, Dea…prihvaćam. Obećavam da ču ti pomoći i…''prigušenim glasom reče Mia.
''Znala sam…nisi ni ti toliko glupa pa da ugroziš mamu, jel?''
''Da…Katarina, nikome ni riječi o ovome.'' Zapovijedi joj Mia.
''Ma, od**bi te ucjene. Nisi ti kriva što je Dein otac ljubovao s tvojom mamom. Uostalom, što ti ona može učiniti…nekih materijalnih dokaza nema…'' usprotivi se Katarina.
''Pa, Katarina, mogu se ja lako osvetit Miinoj mami, kužiš? Neću joj dati mira dok ne prizna što je učinila. I za mir u kući, Mia će udovoljiti mojim uvjetima.'' Reče Dea s osmjehom.
''Idem sad. Pozdravi mi Silviu i Marka, molim te…''
Mia se trgne:''Kako? Zar ti znaš?'' Dea se osmjehne i reče: ''Ma samo ih pozdravljam. Ne budi tako nervozna. To što te on vara ne shvaćaj preozbiljno.''
''Ma kako zaboga znaš? Koliko to već traje?'' Mia pobjesni. Zar je samo ona živjela u neznanju?
''Idem…ne brini, vratit će ti se on kad shvati kakva je ona Silvia zapravo.''
U vrtlogu ovih zamrzlama, osveta i ucjena dolazimo da zapleta i raspleta ove sapunice. U idučih nekoliko postova sve istine izlaze na vidjelo. Ako vam je ovaj post bio dosadan, ah, jebiga, drugi će bit bolji…nadam se da su vam neke stvari sad jasnije…mislim oko Dee i to…Do idućeg posta puuuuusa svima.Cmok!
MOJA ISPRIKA
Duboko se ispričavam svim blogerima koji očekuju ili su očekivali moj novi post.
Nisam ga napisala već dosta dugo, ali imam opravdane razloge...
Prvo: nemogu komentirat, a što će mi blog bez komentara?
Drugo:netko mi je skužija lozinku(krug najbližiš prijatelja) pa sam ja morala provesti istragu
Treće:napisala sam post ali sam ga slučajno izbrisala, a bio je tak dobaar! i onda sam izgubila volju za ponovnim pisanjem
Četvrto:novi post će uskoro bit napisan, i ne zatvaram blog kao što mnogi misle.samo sam otišla na malo dužu pauzu
Peto:valjda ću sad(nakon ovog posta)moći komentirati, a u suprotnom ću vam otavljati commente na katy15(moj drugi blog)
malo božićnog ugođaja
MIA JE OTKRILA...DEIN POVRATAK
Danas je za Silviu apsolutno dan D. Iz ormara je izvukla svoje najbolje krpice, ali uzalud. Nikako da se odlući što da odjene večeras. Naime, ona i Marko idu na spoj i ….ma znate kako je…nervozna je ko nikad prije. Ali, napokon je uspjela u svom naumu . Sinoć joj je Marko preko njene sestre poručio da je sve sređeno!
Mia je sve saznala i nema razloga da Silviu večeras peće savjest.
Odlučila je: bijela majica s nekakvim natpisima i jeans hlače do koljena, one uske koje je ukrala starijoj sestri. Ne valja pretjerivati na prvom dateu. Bilo bi stupidno da sad obuče minicu do pupka i nekakav t….ma bolje da ne pišem dalje!
Mia se je odlučila otkriti gdje je Dea nestala nakon što je pobjegla iz samostana. Ono anonimno pismo od sinoć ju je jako uznemerilo i tko zna na što je sve ta luda Dea spremna! No prvo će otići do Silvie i sve joj ispričati. Oko 18 h izjurila je iz stana i bez ikakve najave dolepršala da ulaznih vrata Silviine kuće.
Eh, da je znala što je tamo čeka.
''Čak bi se i Mia sredila za izlazak prije tebe. Ah, vi žene! Pa ne idemo na domjenak ili tako nešto. Idemo na Pirate.''
''Nemoj me non-stop uspoređivati s Miom. Ovo je samo naša večer. Ne treba nam ona.''
Mia nije mogla vjerovati svojim ušima. Prizor koji je ugledala i riječi koje je upravo čula…zamaglilo joj se sve pred očima. Silvia i Marko! Kako su mogli?!
''Pa…hm…znaš nju…Mia je smirena curka. Nju ništa ne može iznervirati.''
''A-ha…dobro onda…bitno je da ona zna.''
Mia je htjela doći do njih i golim ih rukama zadaviti, ali ne! Nije ona tako glupa. Pravit ću se da ništa ne znam, pomisli ona. A kad najmanje budu očekivali zadat ću im konačni udarac.
Okrenula se i krenula svojim putem…doma. Pred vratima stana ju je dočekalo još jedno iznenađenje. Je li to previše za nju i njene živce?!
Znate tko ju je dočekao na njenom kućnom pragu? Ni manje ni više nego Dea.
Odjevena cijela u crno, masne neoprane kose…kao pokisla vrba. Nimalo lijep prizor. Ali sada će barem Mia saznati je li ona žuta kuverta Deino djelo.
''Što ti radiš ovdje? Pred mojim stanom? Zar nemaš vlastitu sobicu u onom svom samostanu?''
''Ne budi drska!''
''Neću biti drska ako mi ti prestaneš slati anonimna pisma!''
''Koja pisma? Sad si još i umišljaš gluposti.''
''Reci mi zašto si došla.''
''Imam pravo posjetiti svoju najbolju prijateljicu.''
''Ja nisam tvoja najbolja prijateljica i ti to jako dobro znaš.''
''Ne laži! Znaš i sama da nakon što sam ja nestala iz tvog života nisi našla bolju! I molim te, budi tako dobra i gostoljubljiva i pozovi mi u stan. Tvoj stan.''
''Samo naprijed. Osječaj se kao da si kod kuće.''
''Divna si. Oduvijek si bila divna, Mia.''
''Da, znam. A sad mi reci kojeg vraga hoćeš! Oh, mama…ovo je Dea. Moja prijateljica iz vrtića. Sječaš je se?''
Miina mama je pogledala Deu onako…nekim čudnim pogledom…kao da je se boji…i ljubazno je pozdravila.
Došle su do Miine sobe i sjele na krevet. ''Što mi imaš za reći.''
''Želim ti reći da ti je ono pisamce sinoć ostavila Ivana. Ti vjerojatno znaš i zašto…ja pojma nemam. I želim….želim ti reći da si mi nedostajala svih ovih godina…i želim ti reći da je tvoja mama ubila moje roditelje…i želim da znaš da nije namjerno…sve je to bila nesreća….zbog koje ja nemam nikoga svoga.''
OSMI DIO…ŽUTA KUVERTA…SILVIA ZOVE…GDJE SE DEA SKRIVA?
''Dakle, jadna Deica je siroče. Ni mame ni tate nema. A baš me zanima tko je skrivio tu automobilsku nesreću. Kad su joj starci poginuli? Koliko vremena je prošlo?''
Ivana i Lea su sjedile na klupi posred rive i komentirale međusobno ono što je Mia ispričala Lei.
''Hm…ona sad ima 14 godina, a to ti se desilo prije…osam godina. Da, imala je samo šest. I onda ju je odgajala baka, ali…gdje je ona mogla nestati? Pa, nije joj baka valjda…pa, da…kod babe je! Moram to reći Mii.''
Ivani se nije svidjela ta ideja. ''Zašto joj to govorimo…nek se sama misli. Njen problem, ne naš!''
Lea se usprotivila: ''Hej, pa ne želim da jadna ženska živi u neznanju. Ne mrzim ja Miu kao neki!''
''Ali…ah…reci joj…kao da to nije mogla sama skužit?!''
''Ma, ona ti je i inače malo zbunjena osoba.''
Silvia je kod kuće dosadu ubijala svojim najnovijim blogom, ali u mislima je bila puno dalje od kompjutera.
Totalno je zaluđena Markom. Trebala bi ga nazvati. Da, to će učiniti! Neka nazove, pa što bude. Pronašla je njegov broj u imeniku i pritisnula tipku 'zovi'.
''Hallo? Silvia, što tebi treba da me zoveš ovako kasno?''
I što da mu ona sad kaže? Da se zacopala u njega? Da je luda za njim? Ne, nema ona muda za to.
''A , dosadno mi je, pa sam htjela malo porazgovarati s tobom. Smetam?''
''Ne smetaš, ali…mislim da znam zašto me zoveš.''
''Znaš? A zašto? Ajde, reci.''
''To je tako očito. Zaljubljena si u mene kao i svaka druga curka u školi. Jesam u pravu, jel' da?''
A što sad, Silvia? Nešto moraš reć.
''Pa…dobro si ti to rekao. I sad se praviš da si nevinašce i da i dalje obožavaš Miu. A što je sa mnom? Kao da me nema, jel'?''
''Ma, ne…ja to nisam rekao, ali, Silvia, zvala si me s moba…ide ti lova…na mene.''
''E, Pa što? I to je znači to? Kao da se ništa nije dogodilo? Ja neću više muljati Miu, mora znat s kakvom svinjom ima posla!''
''Ne moraš joj ti ništa govorit. Ja joj mogu sve objasnit. Ti si mi sad na prvom mjestu.''
Čuje li Silvia dobro ili joj se samo čini?
''Misliš da sam ti ja kao one droljice…da ću ja bit s tobom dok ti za oko ne zapne neka druga?''
''A ja mislio da ti mene poznaješ!''
''I ja…i mislila sam da nikad ne bi izdao moju priju, a tvoju curu. Mia mora saznati, ok?''
''Ok! Idemo sutra na piće? Ja stvarno bih.''
''Tek kada Mii sve objasniš. Onda je OK.''
''Ok je Ok! Vidimo se sutra…i nemoj mi reć da sam ja kriv što više nemaš love na računu.''
Mia je u totalnoj depri. Upravo ju je nazvao Marko i rekao da sutra moraju porazgovarati. A svi mi dobro znamo što znači ''moramo porazgovarati''.
I ne bi sve bilo tako crno da…netko je pozvonio. Mia je sama doma, a tako joj se neda ustajati s kauča. Otvorila je vrata i-
''Tko je tamo? Marko jesi li ti? O, ne…Dea? Dea?''
Pred vratima nikoga. Samo mrak i neugodna tišina. Nešto se micalo iza stabla…neka sjena. Da, sigurno je Dea. Sad me još i uhodi, pomisli Mia.
''Dea, nije ti baš neka baza…najbolje bi bilo da ti sad lijepo odeš. Ej, što je ovo?''
Podignula je žutu kuvertu s poda i ušla u kuću.
Kako originalno! Kao u onim šugavim hororčićima. Pa, hajde da vidimo što piše.
Hmmm…jako zanimljivo. Ovo nije Dea. Ona nikako ne bi mogla znati.
JADNA IVANA MI JE SVE REKLA. NE MOGU VJEROVATI DA CURE MOGU BITI TAKO DRSKE! SEE YA!
Mia je duboko udahnula i zatim sjela da se malo smiri. Ovo joj nije trebalo prije spavanja.
* * *
''Silvia…gotova si! Nema ti spasa.''
''Mooolim? O čemu ti to?''
''Nazvao je Marko dok si bila na wc-u. I rekao je da je sve riješeno.''
''Ajme, a ja mislila da ćeš me udavit kako si počela govorit…gotova si…i tak to. Dakle, rekao joj je za nas. Mia je napokon saznala.''
''Sad će tebe Mia sredit. Ne trebam te ja davit.''
Jooj, kako ja groznu sistericu imam!
''Nisam joj ja kriva što ju je Marko otkanta…oh, napokon sam ja na boljem položaju od nje!''
SEDMI DIO...PONEŠTO O DEI...
Lea je buljila u Miu kao tele u šarena vrata.''Što me tako čudno gledaš?'' Upita Mia Leu.
''Čuješ li ti sebe?''Mia na to zakoluta očima''Hey,pa nisam ju ubila! Zar ti ja izgledam kao ubojica iz onih jeftinih američkih filmova?'' Lea ju sumnjivo pogleda i reče:''Pa s tom milom i nevinom faćicom bila bi mi glavni osumnjičeni. A sad nastavi s pričom.''
''Eh, gdje sam stala…ah,da! Dakle, Dea se osvijestila i malo smo porazgovarale.
Kad je skužila da smo se mi upravo gadno potukle pogledala me onim svojim pogledom…''
''Kakvim pogledom?''
''Onim svojim, posebnim…kao da ti prijeti očima. I onda je ona meni rekla da sam ja stupid ako mislim da moje tajne neće izaći na vidjelo. A da mi je znati koje su to tajne?! Luda ženska, skroz!''
Lea je kimnula glavom na to i rekla: ''A je….mislim, ne kužim koji je njezin motiv. Zašto bi ona lagala sve i svašta o tebi? Zašto se nije uhvatila mene ili Silvie nego baš tebe?''
Mia ju je gledala u oči nekoliko sekundi i onda joj odgovorila: ''Kažem ti, ženska je luda, ali istovremeno i lukava. Kako bi inače dospjela u samostan. Časne bi odmah prokužile da tu nešto ne štima, ali u Deinom slučaju stvari su drugačije. Shvaćaš li ti što ti ja govorim? Čudna je ona biljka. Sve oko nje je čudno. Ona zimi ima više pjegica po licu nego ljeti! Zamisli samo! I nikad nije bila zaljubljena. Ja bih vidjela na njoj da jest. Ali nije ono što ti misliš. Jako malo govori…ali puno ogovara…kad je sa mnom. Njena kosa…frizura se ne mijenja godinama. Ima čudan madež na leđima…vidjela sam ga na plaži prošlog ljeta.''
Lea je vrtila pramen kose prstima i nešto mrmljala: ''Aha…da…i što onda…imam i ja neki madež.''
''E i ovo sam zaboravila…to je najčudnije od svega. Kad ona pomisli na nekoga…onako spontano bez ikakvih loših ili dobrih namjera ta osoba se u roku od par minuta pojavi pokraj nje. Bilo je to prošle jeseni. Sjedile smo u kafiću i…ona je spomenula moju ondašnju ljubav i rekla nešto kao…što bi ti učinila da se sad pred tobom pojavi tvoja simpa?…ja sam se zamislila i onda…eto ti njega…taman izlazi iz Mc'donaldsa s hambićem u ruci.''
''Heh…nijeloša ta Dea…misli li ona ikada na Curt Cobaiana? Ajme…ne valja se šaliti s mrtvima, ali ja ga stvarno želim vidjeti uživo. I? Još mi nisi rekla što se dogodilo kad se ona osvijestila.''
''Počela mi je prijetiti…bla bla…i onda je izašla iz svoje samostanske sobice. Nemam pojma gdje je sada, ali…''
Mia je tu zastala, a Lea je pucala od znatiželje. ''Ali što? Reci.''
''Provjerila sam i…nema je u samostanu. Odonda je tamo nisu vidjeli!!!I tko zna gdje je sada i što namjerava.''
''Ali, Mia…meni još nije jasno. Sigurno postoji neki razlog zašto je ona tako ljuta i okomljena na tebe.''
''Ah, možda je samo ljubomorna. Znaš, na ovu ljepotu koju posjedujem. He he…šalu na stranu. Ja ne znam što da radim. Ne bi me čudilo da me ona upravo sada promatra!''
Lea se ustala i rekla: ''Možda. Ja ti sad moram ići, a ti mi se javi kad budeš spremna da mi ispričaš cijelu istinu!''
''Lea, ovo jest istina! I ja se nje zaista bojim. Ona nema kontrole. Ni roditelja. Automobilska nesreća…Odgojila ju je baka. Valjda je muče nekakve traume iz djetinjstva. Ne znam, stvarno. Moraš mi vjerovati! Moraš!''
Lea se podrugljivo nasmijala i rekla:''Da, baš moram. Ili ćeš i mene zatući svijećnjakom kao nju.''
''Lea, jel' ti to ozbiljno govoriš. Misliš da bih ja mogla učiniti takvo što?!''
''Ma ne…luda si. Ja te malo zezam. He…jesam zlobna. Idem sad. Obećala sam mami da neću dugo ostati. A i iscrpljena sam još uvijek od puta i tako to…''
Mia se također ustala i otpratila ju do izlaznih vrata.
''Bok! I nazovi kad se smiriš….i sjetiš ostalih detalja priče, ok?''
''Da, da. Naravno, ali više se nemam čega sjetiti. Vidimo se sutra, valjda.''
* * *
Ivana se ustala u rano jutra i uputila se k Lei. Dogovorile su se da će ovoga jutra rekreativno trčati po Marjanu. Ali samo one dvije.
Valjda joj je Lea htjela prepričati Miinu ispovijed. Ivana se već uživjela. Znala je da je u pitanju neka sočna priča. Ovog puta će trčanje biti napetije i zanimljivije nego ikad.
Silvia je trebala poći s njima (jer je ona uvijek trčala s Leom po Marjanu), ali je ona sama otkazala svoj cijenjeni dolazak zbog umora i pospanosti.
I sada…neka trač-partija krene!!!
U SLJEDEČOJ EPIZODI KOJA ĆE SE NATRŽIŠTU POJAVITI ZA NEKOLIKO DANA:
SILVIA ZOVE MARKA, LEA I IVANA POKUŠAVAJU OTKRITI DEINU TAJNU...MIA DOBIVA PORUKU
ŠESTI DIO:ŠTO JE UČINILA MIA?
''Napokon doma! Baš ste mi falili.'' Silvia se sarkastično nasmijala i zakolutala očima. Znamo mi da je njoj ovaj povratak značio kraj romanse s Markom. A možda i ne.
''I kako je bilo?''Silvijina sestra umire od znatiželje…kao da nešto naslučuje.
''Ma bilo je OK. Ustvari, super….pogotovo meni, ali ne bih sad o tome. Idem se otuširati…vruče je u busu.''
Lea se raspakirala…obavila sve što treba i otišla na svoj blog da vidi ima li komentara. Za oko joj je zapeo onaj od Mie napisan velikim tiskanim slovima: HEJ, ZNAM DA ĆEŠ OVO ČITATI ČIM STIGNEŠ DOMA. AJDE, PLIZ NAZOVI ME SADA. HITNO JE. VALJDA SI PROČITALA ONAJ SMS.
Lea je komentar pročitala dvaput…za svaki slučaj…možda joj se samo učinilo, ali čini se da je Mia zaista…ma ne, to je nemoguće! Ali ipak će je nazvati. Utipkala je njezin broj i nestrpljivo čekala da je ova javi.
''Hallo.''
''E? Šta si mi to imala za reći? Što je tako hitno?''
''Dobar dan i tebi i ja sam super, hvala na pitanju.''
''Ma daj, Mia…nije mi sad do pristojnosti. Ajde reci već jednom. Nestrpljiva sam.''
''Ah…sigurno vam je već sve jasno. Učinila sam nešto strašno! Moram to nekome reći. Najbolje tebi, vjerujem ti.''
''Joj….divno. I? O čemu se radi? Reci mi molim te….pliz…pliz…pliz.''
''Ne mogu preko telefona. Morat ćeš doći do mene. Ok? Možeš večeras kad se odmoriš od putovanja i svega. Oko sedam sati…osam…ma nije ni važno. Povedi i Marka. On mi se ne javlja na mobitel. Nadam se da nije ljut na mene.''
Lea se nasmiješila…onako potiho samo za svoj gušt i rekla: ''Ma ne ljuti se on. Bilo nam je super. I njemu. Ne brini se…nisi mu puno nedostajala.''
''Ha? Hoćeš reći da ga nije ni briga za mene?''
''Ma ne…samo ti želim objasniti da je sve bilo u redu iako si ti otišla. Vidimo se večeras oko osam. Doći ću, obećavam. Ajde, idem sad…umorna sam.''
''Vidimo se.''
Lea je legla na svoj krevet i potiho zapjevala pjesmu…''da mi je samo da se nađem tu kad priznaš sam sebi, Bogu i narodu…oprosti mala, oprosti mala…''
''Ivanice, kako je bilo? Jesi li mi što kupila?''
''Da, sigurno. Nisam imala vremena za shopingiranje. Bilo je dobro…skroz ok.''
Ivana je sjela za kuhinjski stol i počela grickati slane štapiće koji su stali u maloj posudici.
''Otkad ih nisam jela.''
Kad je izmrvila sebe i sve oko sebe ustala se i krenula prema telefonu. Odlučila je nazvati Leu, svoju novu prijateljicu.
''Ej…Lea jesi to ti?''
''A mogla bih bit. Kako to da mi sada zoveš? Al' je 'ko umro?''
''Ne, ne…samo me zanima jesi li razgovarala s Miom. Znaš…meni još uvijek sve to sumnjivo. Trudnoća je vrlo moguća. Ne bi bila ni prva ni zadnja trudna tinejđerica.''
''Da, nazvala sam je i večeras idem do nje. Javit ću ti što mi je rekla. Idem sad. Pokušavam zaspati.''
* * *
Lea je pozvonila Mii na vrata. Otvorila joj je njena sestra.
Ušla je u stan…odšetala do Miine sobe i…započeo je razgovor.
Mia je sjedila na krevetu, a Lea se smijestila na kožnu fotelju. Umirala je od znatiželje. I ja bi na njenom mjestu.
''Super što si došla. A Marka nema? Zašto?''
Lea se još udobnije smjestila i rekla:''Znaš kakvi su muški. Ja sam ga nazvala, ali on je još uvijek mamuran…''
Mia ju je naglo prekinula: ''Mamuran?!? Pa koji mu je vrag. A rekla sam mu da ne pije.''
''Ma pusti. Nije učinio nikakvu glupost…osim…hm…ne znam bi li ja ovo trebala reći…''
''Što to? Reci!''
''Ma ne…zanemari…ija sam još mamurna. Što si mi htjela reći?''
''Eh…duga je to priča, ali vrijeme je da nekome objasnim. Vidiš, ja i ona časna sestra Ana, odnosno Dea smo nekoć bile super prijateljice, ali ništa ozbiljno. I sada ona mene ucjenjuje i mota oko malog prsta. I prije mi je dosađivala, ali sam to onda zanemarivala, kužiš? Morala sam joj posuđivat lovu jer bi svisaznali kakva sam ja zapravo osoba. Molila me da je upoznam s vama, ali to ju je prošlo. Uvijek je bila pomalo čudna. Imala je neki opasan pogled. Često mi je znala prijetiti da me muška osoba više nikad neće ni pogledati ako se ona izbrblja. Zamisli! Ali što je najgore,ona nije imala ništa za reći protiv mene…izmislila bi. Nisam mogla to više trpjeti. Rekla sam joj da mi se više ne obrača. I sad je ona u samostanu. Rekla sam ti…čudna je i uopće me ne čudi što je preko noći odlučila postati časna sestra.''
Lea ju je gledala širom otvorenih očiju.
''Kad sam je vidjela u samostanu….oh…Bože, koja je to zloba…rekla mi je da ona ne odustaje. Da će me uništiti jer sam ja uvijek mislila da sam bolja od nje! Ona je luda, kažem ti. Rekla mi je da sam umišljena droljica….da sam presavršena da bih bila živa. Prijetila mi je smrću, ali to joj ne vjerujem ništa. Nema ona muuda za takvo što. Ali nisam mogla čekati da ona nešto poduzme. Posvađale smo se…krvavo. Udarila sam je svječnjakom…ona mene…počupala mi kosu…zatim udarila glavom o stol i onesvjestila se. Znala sam što treba učiniti.''
Lea ju je i dalje gledala u nevjerici.''I što si onda napravila?''
''Stavila sam ju u krevet…to se sve zbivalo dok ste vi razgledavali samostan…onaj dio koji vam je pokazala sestra Tereza. Ona je bespomočno ležala,a ja sam uzela jastuk…htjela sam je napokon ugišiti…nauditi joj, ali nije išlo. Naglo se osvijestila i onda…''
NASTAVAK ZA NEKOLIKO DANA.
PETI NASTAVAK:UCJENA...MOŽDA I TRUDNA CURKA
''Luda si…ne znam zašto si uopće ovdje s nama…mislim, ne bih to nikad učinila Marku. Znam da se Silvia ne bi žalila, ali Marko ne zaslužuje takvu izdaju!''Lea se usprotivila njenoj ideji.
''OK. Ali priznaj da bi ti dobro došlo malo promjene u životu.'' Ivana je bila uporna.
''Pa, bi, ali ucjena. Uostalom, misliš li ti zaista da Marko podnosio moju ucjenu samo zbog Mie?''
''Hej! Kako to misliš SAMO? Pa on je lud za njom! I svašta bi učinio za nju…i ti to znaš.''
''Čime da ja njega ucjenjujem? Da ga žicam lovu ili…?'' Ništa mi ne pada na pamet.''
''Oh…to je najmanji problem. Sada mu ti samo trebaš dati do znanja da si spremna ucjenjivati ga. Najbolje sad dok je pijan. Ujutro mu ništa neće biti jasno, ali ti mu nisi dužna opet objašnjavati…he he…''
''Ma, da. Ja ću čovjeka ucijeniti, a njemu ništa ne će biti jasno?!? Ne želim više o tome. Nisi normalna.'' Lea je bila odlučna…i nije imala hrabrosti za ikakvu ucjenu. Bilo bi to prenaglo i pre bezobrazno.
Silvia je i dalje plesala i uživala s Markom. Nakon njihovog prvog (ali ne i zadnjeg) kissa pekla ju je savjest, ali ne zadugo. Na licu joj je sada bio osmijeh od uha do uha…i Marku također. Njemu očito ništa nije jasno. Već je zaudarao po alkoholu. Silvia isto…mamurnost i musavost da ne spominjem. Veliki zidni sat je prikazivao dva sata ujutro.
Luka i Elvis su se izgubili negdje u gužvi…glazba je treštala, a Lea je sjedila i pila. Ivana je sjedila pokraj nje. Nešto su međusobno mrmljale…nešto opako i zlobno.
Zašto žele uništiti Miu? Možda zato što je ista ta Mia u gadnoj svađi s Ivanom.
A zašto? Sve će se saznati na vrijeme…
''Ja bih u hotel…spava mi se…promjenimo temu…ne bih više o Mii…ali ne mogu vjerovati da ti je to učinila…'' Lea je govorila pretiho da bi ju Ivana mogla čuti, ali je i ona nešto procijedila kroz zube.
''Aha…zamisli koja je to kučketina, a tko bi rekao…ona mila faćica…bebasti osmjeh…a tako zlobna!''
Lea je ovaj put bila glasnija i rekla: ''K vragu, Ivana…nećemo više o tome…idemo odavde…izrigat ću se…ozbiljno!!!''
Ustale su i krenule prema izlaznim vratima. Maloprije su se kladile.
Ivana je rekla da će Marko ispuniti sve ucjenivačke uvjete da bi očuvao svoju vezu s Miom, a Lea je sigurna da će on odbiti sve te ucjene i uvjete i sam objasniti Mii što se dogodilo.
''Silvia, voliš li me?'' Marko iznenada upita.
Silvia ga je pogledala kao da gleda u duha i rekla: ''Ha?''
''Čula si me…daj, reci mi da sam bolji od onog Luke i Elvisića…i da me voliš više nego ona umišljena Mia.''
Silvia je par sekundi samo šutjela,a onda rekla: ''Pa…volim te više nego će te ona ikad volj…''
Marko ju je zaustavio u pola rečenice:'' Ej…ne smijemo mi ovo. Ja sam s Miom i ne bi bilo u redu da je muljamo.''
''A-ha…ajmo sad u hotel…Lea i ona Ivana su odavno otišle.''
evo slika iz Silvijine ''daleke prošlosti''.ona i Mia prošlog ljeta
Otišli su. Silvia je ušla u svoju sobu,a Marko u svoju. Sad je bila samo njegova…nije ju više morao dijeliti s curom. Silviji je to bilo super…ali ne smije se pretjerivati. Ujutro će se sve riješiti.
08.30h. Nedjelja ujutro.
Alarmi zvone, ali svi još spavaju…svi osim Lee. Ona je već odavno otišla do svoje nove prijateljice Ivane.
Za danas su isplanirali planinarenje( zapravo će to biti lagana šetnjica planinskim stazama).
Kad su svi probudili i doručkovali krenuli su prema najbližoj stazi.
Ivana je pošla s njima. Pitate se što je s Markom i Silvijom? Ništa posebno. Oni se i dalje ljubakaju gdje god stignu. Moram osobno komentirati da je jako glupo od njih to činiti pred svima…ali tko bi pomislio da će im uskoro prija ''zabiti nož u leđa''.
''Silvia, dođi malo do mene.'' Lea ju je pozvala. Silvia se odlijepila od Marka i prišla joj.
''Što vi izvodite? Nije valjda on prekinuo s Miom?''
''Ne! Čemu takvo pitanje?''
''Pa gledam vas i mislim da si ti zauzela njeno mjesto.''
''Naravno da nisam. To je samo nakratko…dok smo tu. Znaš li ti da je Mia trudna?!''
''Ha?!?''
''Da, da…zato joj se i vrtjelo u glavi i tako to…kužiš?''
''Znači, ako se nekome vrti u glavi automatski je trudan, jel'?
''Marko mi je to rekao. Nisam izmislila. Pitaj Miu pa ćemo vidjet što će reći.''
Ivana se približila Lei i Silviji i rekla:''Što to moje uši čuju?''
One su je pogledale i iznenada se počele smijati na sav glas.
''Ha ha…nisi valjda povjerovala u ovo? Ha ha…vidiš, Lea, upalilo je! Jesmo te!''
Lea ju je smušeno pogledala kada se zbunjena Ivana udaljila i rekla: ''U što da ja sad vjerujem?''
''Vjeruj meni. To je sve što ti mogu reći.''
''Mia-trudna. Ni u najluđim snovima! Ne muljaj više. Silvia, pretjerala si!.''
Lei je zazvonio mobitel. Poruka od Mie. Evo što je pisalo:-Leice, kad se vi mislite vratiti? Ne mogu više lagati. Peče me savjest. Bilo bi dobro kad bi se vratili ranije od planiranog jer ja ovo stanje ne mogu podnijeti sama. Svi bi trebali saznati…ne znam zašto vam to nisam rekla i prije. Mama će me ubit. I need help!
DIO ČETVRTI:SILVIA U AKCIJI
''Što? Nije ti dobro…? Jesi li nešto sumnjivo pojela. U ovim jeftinim hotelima….''
Lea se vidljivo zabrinula, a Mia je samo nehajno mahnula rukom.
''Ma, ne. Nije to…svi smo mi jeli istu hranu, pa je s vama sve u redu. Jednostavno sam malo…oh, Bože…kako mi se vrti u glavi…ma, najbolje da ja nazovem oca. Da me on sada pokupi…vama ne treba bolesnik u društvu.''
Silvia se nasmiješila i rekla:''Pa, da…ali i bez tebe ima pomalo…''
''Hej! Silvia, u ovom trenutku ništa neće biti smiješno, pa je bolje da začepiš.''
Marko ju je strogo pogledao, a zatim prišao svojoj dragoj.
''Idemo do recepcije…tamo ćeš nazvati…ovdje nitko nema love na mobitelu. Bit će najbolje da i ja s tobom odem…''
''A, nema šanse! Ne želim ti upropastiti ovo. Ostaješ i točka!''
i Luka se uključio u raspravu. ''Ma, stvarno, Marko…ako ideš ti, idemo svi…glupo je da se sada razdvajamo.''
Sillvia je šapnula Lei: ''Ovako samo privlači svu pažnju na sebe, Mia, naravno.''
''Ma, daj, Silvia! Prestani s tim glupostima. Nije ona tako loša.''
Mia je izašla iz sobe i uputila se s Markom do recepcije. Luka je pošao za njima, kao da se želi uvjeriti da ih Marko neće napustiti. Luka je to shvaćao kao veliku izdaju.
''Hej, ljudi, ne smijemo dopustiti da nam ovo sve pokvari. Sigurna sam da i Mia želi da se mi dobro zabavimo.'' Silvia je demonstrirala, ali, čini se, bez ikakvog učinka. Sve je zaista propalo…ništa od disca…plesa i dobrog provoda.
* * *
A, možda i ne. Mia je otišla, ali Marko je još tu. Ima nade. Elvis je malo popravio atmosferu….i, otišli su…u discooooo!
Marko se oporavio…sredio se i bio ljepši nego ikad. Silvia ga je gledala…kao da je on nekakav slatkiš…najslađi na svijetu. Ivana im se pridružila. Bila je to otkačena punkerica luda za Green dayom…uvijek vedra i vesela.
Elvis ju je odmjerio od vrha do dna. Očajnički je tragao za curom i sada…je možda pronašao…ma,ne…Ivana mrzi plave štrkljavce poput njega. A, priznajte, već ste mislili da će se razviti jedna love story među njima.
''Helllo, pipls. O, Luka…od kad se nismo vidjeli. I vidiš ti kako je svijet mali…morali smo odsjesti u istom hotelu! Baš mi je drago što smo se našli…umirem od dosade u ovoj selendri.''
Disco je bio prepun…mračan i zadimljen. Elvis odmah odlepršao do šanka, a Marko je sjeo na jednu od brojnih kožnih fotelja. Silvia mu se pridružila, dok su ostali naručivali pića.
''Ej…nismo došli tu da sjedimo. Pa nije Mia umrla.''
Marko ju je zabrinuto pogledao i zatim rekao: ''A što misliš zašto joj se zavrtjelo u glavi? Mučnina i to…pa, zar nitko nije skužio?!''
Silvia nije mogla vjerovati u ono što čuje. Ma, nije moguće.
Uspjela je promrmljati: ''I ti misliš da je ona…ma, ne…nema šanse!''
Marko je šutio, a zatim ustao i krenuo prema šanku. U ovom trenutku mu je potrebna jedna runda, a možda i više od toga…
evo vam malo atmosfere...na ovoj slici di su tri dečka vam je Luka...onaj plavi u prošaranoj majici
DJ je pustio My Humps i svi su počeli plesati u ritmu glazbe…pa čak i Marko koji je sad već zaudarao po alkoholu. Silvia mu se pridružila, a on ju je zagrlio i rekao: ''Zaboravi ono prije…o mučnini i to…ne vjerujem da se radi o tome. Ona tebe izbjegava…sigurno je to.''
''A, zašto?''
''Ma, nemam ti ja pojma…vidiš da ne znam što govorim…puno sam popio, a malo plesao. Sad čekam neku laganu pjesmu da zaplešem s tobom-mlada damo!''
''Ah…ma ovaj DJ kao da nije nikad čuo za sentiše. Ah-a…evo ga…kao da nas je čuo.''
November rain je ''uspavala'' sve partnere pa tako i njih dvoje…počeli su ''stiskavci''.
On nju oko struka, a ona njega oko vrata…i tako polagano…
''Što bi Mia rekla na ovo?''
''Ma, daj, Silvia…to je samo ples…ali, kad bi mi sad otišli negdje nasamo…ma znaš…kad bi ja sad tebe poljubio…kad bi ja…''
''Pijan si…skroz…nisu ti sve daske na broju, ali ja se ne bih žalila kad bi sve ovo što si rekao i napravio.''
''A…Mia? Što bi ona rekla…? Ma, tko je uopće Mia? Otišla je bez razloga…aaah…vrti mi se…nije trebala ni dolazit…nije ti ni do koljena.''
I onda se ostvarilo sve ono što je Marko maloprije rekao. On ju je kissnuo…a svjedoci su buljili.
Lea se nasmješila Silviji i tako joj pružila svoju podršku…Ivana je hladnokrvno gledala…Luka i Elvis su Marku pokazali palac gore…kao da su svi zaboravili Miu….kao da ne postoji…
Ivana je zatim šapnula Lei: ''Hm, e ovo je kao da sam u nekoj sapunici. A znaš li što bi sad napravila glavna negativka?''
''Da?''
''Pa, ja bih na tvom mjestu s ovim ucijenila Marka…znaš da on obožava Miu…ali alkohol čini svoje. Sad će izaći iz disca, a onda tko zna. Nije ni Silvia trijezna. ''
''Ma, ti si luda. Što bih ja sad trebala? Ucijeniti ih?''
''Možda…ja ću ti pomoći, ako treba. To je moja specijalnost.''
''Ne mogu to učiniti Marku. Nije on loš…i prijatelji smo od vrtića. Luda si.''
''Da, baš.''
DIO TREĆI:
''Ma, ja ti ništa ne vjerujem...govoriš totalne gluposti!Ovog puta si stvarno pretjerala, Lea!''
''OK,Silvia...zaboravi sve što sam ti rekla...možda ti sutra stvari budu jasnije.''
Silvia je znala da za sutra planiraju posjetiti samostan Sv.Ane, ali kakve to veze...ma,ne!
Ne...ne vjerujem...ma baš sam glupa, pomisli Silvia. Kako je uopće na to mogla pomisliti?!?
''Alo,curke, ustajanje...ne želite valjda propustiti doručak...švedski stol...mmm.''
Marko je uletio u njihovu sobu u rano jutro...sav rumen u licu...zadihan,kao da je trčao do njih.
''A što se tebi dogodilo...pa, pogledaj si facu. Niste se valjda posvađali? Ti i Mia...''
''O,ne,draga moja...mi smo bili u jutarnjoj šetnji...pa smo malo trčali...pa malo sjedili,pa ovo...pa ono...kužiš?''
Lea je samo spustila glavu na jastuk i ponovno zatvorila oči.Ma,kakav doručak! Ali Silvia nije mirovala.
''Jesi li ti čula ono? Jutarnja šetnja?!? A-ha...ma, znaš što? Zgadili su mi se oboje! Slušaš li ti mene uopće?!'' Lea nije reagirala ni na što. Krevet je trenutno njezin najbolji prijatelj.
* * *
''Hello,pipls...idemo li?'
''Naravno da da! Časne nas čekaju.''
Elvis nije bilo jasno...
''Ali, zašto...ma zašto idemo u taj samostan?''
Lea je samo zakolutala očima i rekla: ''Neki će shvatiti kad dođemo,a neki će živjeti u naznanju.''
Pogledala je Miu, a zatim Silviu,a onda se nasmješila...na pomalo čudan način.
''Let's go!Bit ćemo tamo za desetak minuta...no u dobrom društvu vrijeme brzo polazi,ne?''
Svi su kimnuli glavom.
I zaista,stigli su u roku... Lea je totalno uživljena,a ostalima je svejedno. Dočekala ih je sestre Tereza.
''Hvaljen Isus,dječice.''
* * *
''...ovo je sestra Marija i na kraju naša najmlađa sestra Ana,ali ona se još nije navikla na sve ovo...nedavno je došla i vama je po godinama najbliža, pa neka ona bude vaš 'turistički vodić' kroz naš skromni samostan.''
Lea ju je dobro promotrila i zatim Silviji šapnula:''To je ona.''
Silvia ju je gledala u čuđenju.''Tko to? Ona?'' Lea ne odgovara...samo se nasmješila...zločesti osmijeh od uha do uha.
''He he....znala sam da će te zanimati. Ona je-Dea.''
''Ha?''
''Da,to je ta...oni ti u samostanu promjene ime,ali pitaj nju osobno. Deica,naša mala Deica...''
Sestra Ana se okrenula prema njoj. ''Tko je spomenuo Deicu? Mislim,stvarno slučajnost...ja sam Dea...bila.''
Silvia je širom otvorila oči i rekla:''Sad ti vjerujem...sve ono...valjda.''
Lea je zadovoljna njenim odgovorom.''Ha! Vidiš? Pa,ne bih ti ja lagala.''
* * *
''Mia,možemo li malo porazgovarati?'' Silvia je prišla Miji kad su izašli u samostanski vrt.
''Da. A o čemu?''
''O Dei.''
''Ha? Kojoj Dei? Ne znam ja nikakv...''
''Nemooj meni muljati. Sve sam saznala. Ti i pobožna sestra Ana...''
''Hej, to je bilo samo experimentiranje, kužiš...ništa više od toga.''
''Zna li Markec za to?''
''Ne,naravno...ali i da zna! Ništa strašno...uostalom,dečkima se to katkad i sviđa, ako kužiš što ti govorim.''
''Bi li se njemu stvarno svidjelo da mu cura kaže da je bila u vezi sa pjegastom časnom sestrom koja je tu samo zato što se razočarala u ljubavi...u ljubavi koju je gajila prema ženi.''
Mia ju je nervozno pogledala.
''A što bi tek bilo da tvoj tata sazna za sve to? Ili mama?''
''Silvia...ne mogu vjerovati da mi ovo govoriš. Mi smo najbolje prijateljice...i...i...kako...tko ti je rekao?''
''Kao da ču ti reći...nisam glupa. Ja sam samo zaljubljena. Ali ne brini se.To će ostati naša mala tajna...samo naša.''
Mia se sad malo smirila.I rekla:''Ne znaš koliko sam ti zahvalna sada.''
* * *
''Ljudi,idemo u diskoooooooo!!!'' Silvia je totalno uživljena...napokon će upoznati i neku novu ekipu!
Prvi dan njihove ''avanture'' je pri kraju i sad je vrijeme za ples.
''Znate onu Ivanu iz kemijske škole? Srele smo se danas na stepenicama...prije doručka. Ide i ona s nama. Super,jel' da?''
Elvis je popravljao svoje široke reperske hlače i usput mrmljao:''Vrijedi li ona truda?''
''Ma, daj, Elvis...niste mi vi baš neki par...ajde, strpi sad će ona doći do našeg odjeljka.''
Mia je iznenada uletjela u Silvijinu sobu,sva smušena i...ne sređena za izlazak.
''Oh...zar već idemo? Ja...ne osječam se baš najbolje. Mislim da ću ja ostati...a ako mi se stanje pogorša,možda odem doma ranije...ne bih vam htjela kvariti zabavu.''
U SLJEDEČEM POSTU:Mia nas napušta. Silvia u akciji. Ucjena.
DIO DRUGI:
Mia je do vrha natrpala čak 3 kovčega, a zamislite, idu na samo 3 dana. Ružičasti kufer je prepun njene šminke, od pudera…do sjenila…svih boja.
''Mama, gdje mi je ona suknja s volanima…ona plava?''
Mama joj je iz kuhinje dovikivala: ''E pa stvarno…počni već jednom sama mislit o svojim stvarima. Čak je tvoj brat uredniji od tebe. I uvijek čekaš zadnji tren za pakiranje!''
Mia je samo nehajno odmahnula rukom i nastavila tamo gdje je stala.
S druge strane grada Lea je surfala po internetu tražeći na chatu nekoga poznatog. Pokraj kreveta je kovčeg već bio napunjen i zatvoren…eto tko sluša mamu! A tko bi rekao na Leici da je tako pedantna.
-obdareni
-mačoman
-n666
-lucky
-tomy007
…………
lea,mia i ivana...vidiš li ih?
Kako glupavi nadimci! Kliknula je na mačoman.
-Hello,šta ima? God?
-29 g. Ti?
-Ajde bok! Malo si mi prestar.
Silvia je u međuvremenu slušala svoj mp3 i čitala…'Što sve žena triba znat o onim stvarima.'
''Silvia, jesi li gotova s pakiranjem? Trebam li ti još što ispeglati? Trebala bih sad otići do Marine pa…''
''Samo naprijed, mama, pa mogu si i sama nešto sredit. Aj bok!''
* * *
Na autobusnoj stanici u pet sati su se našli: Marko, Mia, Silvia, Lea, Markov frend Luka i Lein rođak Elvis…a tko mu je to ime podario?! Autobus je kasnio čak 35 minuta…ukrcali su se i napokon je avantura počela!
''Eto ljudi, napokon smo krenuli. A sad mi recite gdje ćemo spavati?''
Elvis je bio totalno neinformiran, ali zato je tu Luka-sveznalica.
''Dopusti meni da ti objasnim. Evo kako stvari stoje: idemo u neki jeftini pansion koji se zove Naš dom. Imamo tri sobe, a ako me matematika dobro služi…u svakoj sobi po dvoje. Parovi su: Mia i Marko, Silvia i Lea, Luka i ja.'' (koji se uopće ne poznaju).
Za otprilike sat vremena su stigli u malo mjestašce na osami koje krasi…planina koja je ujedno i glavni krivac za dobru turističku potražnju.
Uzeli su ključ od sobe…ostavili kovčege i krenuli na planinu koja ih je vabila svojim strminama i čudnim oblicima.
Dug su put morali proći da bi došli do početka 'Planinarske staze za početnike.'
''Eh, moram vas obavijestit da sam nam za sutra ujutro organizirala posjet Samostanu Sv. Ane da malo bolje upoznamo njihove životne navike …i tako to.''
''A ja imam obavijest da je Lea luda! Što će nam samostan?!'' razderao se Marko.
ovdje putuju naši likovi * * *
''Što si mi ono šokantno htjela reći o Mii?'' Silvia je pucala od znatiželje. I Lea je to jako dobro znala.
''Ah da…znala sam da nekome nešto moram reći. Ma ništa posebno…Mia je prije par godina imala neke sklonosti…znaš, ono s curama…ma ukratko rečeno..lezba ostaje lezba!''
Silvia ju je par sekundi samo gledala a onda…prasnula u smijeh.
''A-ha…baš si uvjerljiva, Lea. Nemoj pokušavati s glumačkom akademijom. Da je Mia…ma sereš.''
Sad je Lea nju pogledala, onako hladnokrvno i rekla:''OK, kad ti tako kažeš…a ja znam što govorim.''
''A kakve to veze ima s Markom?''
''Ostavila je svoju…hm, družicu zbog njega. Promijenila je momčad preko noći.''
''A koga je to nogirala?''
''Ma ne bi mi vjerovala…Deu.''
''A tko je ta?''
''Sutra će ti sve bit jasno, vjeruj mi…jer Dea je…''
TO BE CONTINUED…U IDUĆEM POSTU: Tko je ta Dea? Dolazi Ivana. Mia mora ići. Tajna časne sestre.
AH TA LJUBAV
''Nije sve tako crno, Silvia. Marko je pametan i donijet će pravu odluku. A ti…ne budi ljubomorna na nju. Nije ona kriva što je tako savršena! Sve je to genetski.''
Silvia je sjedila na svom krevetu, a Lea pokraj nje. Glavna tema današnjeg razgovora je-Mia.
Evo u čemu je problem. Tipična ljubavna zbunijoza.
Dvije prijateljice, stvarno dobre prijateljice vole istog dečka. Riječ je o Marku, plavokosom dečku iz susjedstva. On, naravno o tome pojma nema, jer on je u sretnoj love vezi s Miom i to već dugih sedam mjesec. Više od pola godina!
Eh, sad je Silvia malo ljubomorna na miss savršenu zvanu Mia. Ova druga to još ne kuži, ali sve u svoje vrijeme.
''Ma, da…iako smo mi best frendice…ma ne znam više ni što govorim. Najbolje da ja od svega toga odustanem dok još nije prekasno. Blago tebi…još se nisi zacopala, pa te nije ni briga. No, dosta o tome. Jel' još vrijedi onaj dogovor za vikend? Nemoj mi sad reći da je netko odustao.''
Lea ju je pogledala sa sretnim izrazom lica jer ona je znala da ovog vikenda zaista napokon, ali stvarno napokon idu na to, već dugo planirano, planinarenje.
''E ovaj put je definitivno. Nemoj mi sad samo ti reći da ne možeš ići jer si dobila ''crvenu armiju'' ili si, ka ono u nekoj depresiji…''
Silvia se namrštila. Istina je da ona često u zadnji tren otkazuje neke važne događaje, izlaske…ali ovog puta NE!
''Hej, nisi fer, Lea! Pa ja sam vas i potaknula na to…a reci mi…Marko ide, jel' da?''
Lea se nasmijala od uha do uha, onako zlobno.
''O, ide on, ide! Ide i Mia, znaš?! I kako sad stvari stoje…najvjerojatnije će dijeliti sobicu u onom bijednom pansionu!!! Šta ćeš sad?''
Silvia se ustala sa svog kreveta i sjela za drveni stol na sobnom balkonu.
Valjda joj je nakon ovoga svega falilo malo zraka. AH, TA LJUBAV!
''I šta ja tu mogu! Ma, nije me ni briga. Neka rade što god oni žele, ali kad mi ona dođe plačući i govoreći: kakav mulac, ostavio me zbog one droljice s Brača, neću poduzimati ništa da joj olakšam taj prekid.''
Lea je ušutila, ustala…došla do Silvije i rekla: ''Saznala sam nešto šokantno jučer. Nešto u vezi s Miom…i njime.''
Silvia je samo odmahnula rukom, kao da ju ništa ne zanima, ali gorila je od znatiželje. I Lea je to znala.
''Hellooo! Čuješ ti mene? A znam ja da te zanima! Ne? Ok. Onda ti jedina živi u neznanju!''
Silvia je zakolutala očima i-otvorila svoj omiljeni časopis.
Lea je to shvatila kao poruku UOPĆE ME NE ZANIMA NIŠTA O TIMA ZALJUBLJENIM GOLUPČIĆIMA!
''Sad bi ja trebala doma…još ćemo se mi vidit do petka…znaš u vezi s planinarenjem i to. Ajde, bok!''
Smeđokosa Silvia odloži časopis na stol, otprati Leu do vrata i…
U SLJEDEČEM POSTU: kamo za vikend? Što je to tako šokantno? Pakiranje. Odlazak u planine!
UVOD:
Svaka knjiga ima svoj uvod, pa tako i ovaj moj mini-roman.
Za početak pročitajte boxeve,a kad mi inspiracija bude na vrhuncu napisat ću prvo poglavlje.
Ostavi te mi koji komentar...o ćemu da pišem...koga još da ubacim u roman i tako dalje...bla bla bla...
Moram napomenuti da će biti i nadnaravnih događaja...pojava...možda ubacima kojeg serijskog ubojicu...ali ne brinite. Bit će tu i ljubavnih zapleta...laži i, zamislite-trudnoće!
...al neću još dugo...svi su muški svinje!!!
